MNRI na osnovu naučnih istraživanja PhD S.Masgutove tvrdi da refleksi nemaju isključivo zaštitnu ulogu čoveka u situacijama stresa i opasnosti ,već imaju i izuzetno veliki značaj u postavljanju temelja neurofiziologije mozga za razvoj viših funkcija kako motornih, tako emocionalnih i kognitivnih.
Da li ste primetili da se vaše dete trgne i uplaši na iznenadan zvuk, svetlost, na nadražaj na koži, na iznenadnu promenu položaja, da se ukoči kada leži na ledjima kada se udaljite od njega?
Ovo je takozvani MORO primitivni refleks – prvi refleks koji se razviija kod bebe dok je u maminom stomaku, najteži za integraciju! Kod bebe bez psihomotornih poteškoća ovaj refleks nestaje nakon 3 do 4 meseca. Njegova uloga je da omogući bebi PRVI UDAH na samom rodjenju. Nakon rodjenja ovaj refleks je jako bitan da spreči takozvanu „iznenadnu smrt u kolevci“.
Zahvaljujući ovom refleksu, beba ako zaroni glavicu u podlogu, doćiće do smanjenja kiseonika u krvi a povećanja nivoa ugljen-dioksida koji će stimulisati primitivni Moro refleks i naterati dete da odigne glavicu od podloge i oslobodi disajne puteve.
Sama uloga Moro refleksa kao i većine drugih primitivnih refleksa je ZAŠTITNA. Ona štiti dete u prvih par meseci sa ciljem OPSTANKA dok smo još bili nejaki i ne baš svesni opasnog okruženja oko nas. Vremenom kako mozak sazreva i postajemo zreli da se svesno odbranimo od opasnosti, ovaj refleks se gubi i integriše u niže strukture mozga, „nadjačan“ korom velikog mozga.
Ukoliko ovaj refleks ostane neintegrisan, dete ostaje pod snažnim uticajem ovog refleksa i na svaku vidnu,vestibularnu, taktilnu, emotivnu stimulaciju će burno reagovati naglim skokom adrenalina. Primera radi, prisetite se vanrednih situacija kada ste se uplašili za svoj život ili život nekog bližeg… Počeli ste da se tresete,čitavo telo vam je odreagovalo na ovaj stres…Upravo Vam je to uradio gore pomenuti hormon nadbubrežne žlezde ADRENALIN. Zamislite koliko puta naša deca budu izložena stresu (ovom hormonu) u toku dana kada se trgnu na svaki malo glasniji zvuk!
Kada će on praviti najveće smetnje kod dečice sa CPom? Upravo kad budu počela da sede,stoje ili hodaju. Na svaki iznenadan zvuk ili neki od gore naedenih stimulusa,dete će da se trgne, izgubi ravnotežu i padne što će dalje uticati na njegovu sigurnost i otežati odvajanje od osobe prilikom prohodavanja.
Ovaj primitivni refleks nije prisutan samo kod dece sa cerebralnom paralizom. Može biti prisutan kod dečice koja naizgled nemaju nikakvih motornih poteškoća ali na osnovu razgovora sa roditeljima vrlo često dobijamo podatak da su prošla kroz vrlo težak porodjaj , da im je bila obmotana pupačana vrpca i slično. Ta deca imaju poteškoća da pristupe novim situacijama, teško su prihvaćena od strane vršnjaka jer preterano reaguju na naizgled uobičajene situacije koje su za njih i te kako stresne. Zadržan Moro refleks kod školskog deteta se manifestuje u vidu smanjene mogućnosti fokusiranja pažnje na zadatke, česte greške prilikom prepisivanja sa table itd.
Često ova deca boluju od alergija,neobjašnjivog crvenila po koži ili različitih hroničnih oboljenja koja se upravo objašnjavaju konstantnim lučenjem ADRENALINA – koji je po strukturi naš prirodni kortikosteroid. A dobro nam je poznato da kortikosteroidi upravo utiču na imuni sistem tako što SMANJUJU imuni odgovor. To se upravo dešava svaki put kad se aktivira Moro refleks – dakle nekoliko puta dnevno.
Neurofeedback, je trening učenja koja omogućava osobi da menja svoje moždane talase ili …
Da li ste primetili da Vaše dete dok leži ili kad pokušava da izgovori nešto, kad emotivno burno odreaguje... da kad okrene glavu da istovremeno savije ruku i nogu sa te strane?
Ovo je takozvani ASIMETRIČNI TONIČNI REFLEKS (ATNR). Pojavljuje se u 13 nedelji trudnoće, a integriše se 6-7 meseci nakon porodjaja.
Kakva je njegova uloga? Upravo ovaj refleks stimuliše razvoj mišićnog tonusa bebe dok je još u maminom stomaku i to svaki put kad beba udari ručicom ili nožicom u zid maminog stomaka. Kasnije je ovaj refleks bitan i za razvoj motornih veština, koordinaciju oko-ruka kao i vestibularni sistem zadužen za ravnotežu.
Kada je ovaj refleks neintegrisan može biti ugrožen binokularni vid što znači da dete ima smanjenu mogućnost da gleda istovremeno sa oba oka i najčešće sa manifesuje strabizmom. Često roditelji ne znaju da samo integracija ovog refleksa može regulisati razrokost umesto što dete podvrgavaju operativnom zahvatu.
Ova dečica imaju slabu koordinaciju oko-ruka i relativno loše čitaju zbog oslabljene mogućnosti vizuelnog praćenja teksta. Takođe mogu biti i disleksični. Pravi izazov im predstavljaju igre loptom kada pokazuju popriličnu nespretnost. Često ovaj refleks dovodi i do skolioze.
Povezanost glava-ruka je suština neintegrisnog refleksa koja objašnjava nespretnost u vožnje bicikla i automobila (pogotovo kad osoba vozi u rikverc i pogleda u nazad na desno, automatski se savija leva ruka koja drži volan i automobil kreće u neželjenom pravcu). Isto tako često je prisutna disgrafija (otežano, neuredno pisanje).
Obzirom da osobe zakočene u ovom refleksu nemaju razvijenu dominantnu stranu (ruku,nogu). Kod igre loptom, lopta im uglavnom ispadne ili bude nespretno uhvaćena upravo zbog toga što mozak u tom momentu pokušava da da naredbu ruci da je uhvati ali se u tom trenutku dvoumi da li da naredbu levoj ili desnoj ruci i u tom dvoumljenju prolaze dragocene stotinke…lopta pada.
Često volim roditeljima da približim problematiku ATNR: “To Vam je kao da se vozite u engleskim kolima sa volanom na desnoj strani po našim putevima“… Nezgodno zar ne?
Kako se neintegrisan ATNR odražava kod dečice sa cerebralnom paralizom?
Ako pogledate fotografiju mog sina kada pokušava da kaže „Da“ (jer mu je izmedju ostalog oštećen i govor) sigurna sam da će Vam biti jasno da je to upravo jedan od razloga zašto će izgubiti ravnotežu i pasti. Kad bude prohodavao, ako ne uspemo da integrišemo ovaj refleks do tada desiće se isto. Levo oko mu često „beži“.
Nakon tromesečne primene masaža po Bonninom protokolu koji radimo u našem centru, primećujemo da mu je oko mnogo mirnije!
Da li ste primetili da Vaše dete često izdigne palac na stopalu nezavisno od ostalih prstiju?
Ovo je BABINSKI PRIMITIVNI REFLEKS. Pojavljuje sa jednu nedelju nakon porodjaja a aktivan je do druge godine. Ovaj refleks ima ulogu da pripremi mališana da stoji. On pomaže usklađivanju pokreta leve i desne noge prilikom hoda. On takodje utiče na razvoj centra gravitacione sile ili drugačije rečeno TEŽIŠTA TELA. Ako nije integrisan, ovaj refleks utiče na ravnotežu a samim tim i koordinaciju pokreta – osoba je nespretnija. Ako pogledamo djonove na cipelama, ukoliko su izlizani sa unutrašnje strane ovaj refleks iz različitih razloga nije u dovoljnoj meri razvijen. Težište tela je prebačeno na unutrašnju stranu stopala što se i manifestuje na cipelama… Ukoliko je preterano izražen Babinski refleks, težište tela se prebacuje na spoljašnju stanu stopala i djonovi cipela su izlizani na spoljašnjoj strani.
Ali ovaj refleks ne utiče samo na hod – isto tako ima veliki uticaj i na razvoj procesa mišljenja. Deca sa zadržanim Babinski refleksom često imaju problem sa grubom ali i finom motorikom. Isto tako UTIČE I NA RAZVOJ GOVORA.
Babinski refleks je jedan od prvih znakova oštećenja mozga (šloga, tumora). Isto tako je prisutan i kod dece sa cerebralnom paralizom.
Postoji čitav niz primitivnih refleksa.
Pozivam se na knjige:
Sally Goddard „Primitive Reflexes and Behavior“
Svetlana Masgutova „Integration of dynamic and postural reflexes into the whole body movement system“
Mary R. Fiorentino „ A Basis For Sensorimotor Development-Normal and Abnormal“ and „Reflex testing methods for evaluating C.N.S. development“
Bonnie Brenda „Quantum Reflex Integration“
Svaka od ovih knjiga opisuje preko 20 primitivnih refleksa. Poredeći njihove tekstove od refleksa do refleksa nailazila sam na vrlo mala odstupanja. Suština svake knjige je da su primitivni refleksi u stvari temelji mozga za pravilan psihomotorni razvoj.
O ovome možete čuti više od same Bonnie Brandes.
To nije filozofija, to je fiziologija – to je nauka. Srž bilo kog problema vezanog:
- za grubu motoriku
- za balans
- za govor
- za finu motoriku (ružno pisanje, nepreciznost…)
- za vid
- za socijalizaciju
- za ADHD/ADD
- za autizam
treba upravo tražiti u popravljanju temelja- to jest u integrisanju primitivnih refleksa.