NEUROFEEDBACK
Neurofeedback, poboljšava pažnju i koncentraciju kod dece sa autizmom i ADHD sindromom.
10 činjenica o neurofeedbacku
– Neurofeedback se koristi za lečenje raznih stanja, kao što su: ADHD, nesanica, anksioznost, depresija, PTSP, kod bolesti zavisnosti, hronične migrene, autizam, epilepsija itd.
– Ova terapijska metoda je sigurna i bezbolna.
– Bolesti zavisnosti utiču na promenu obrazaca moždane aktivnosti. Pomoću neurofeedbacka vraćamo obrasce u prvobitno stanje.
– Neurofeedback je sastavni deo treninga astronauta.
– Neurofeedback povećava fokus i radnu memoriju.
– Neurofeedback povećava kratkoročnu i dugoročnu memoriju.
– Novija istraživanja pokazuju znatna poboljšanja kod pacijenata sa depresijom.
– Neurofeedback pomaže bržem oporavku kod moždanih trauma.
– Neurofeedback poboljšava fokus i koncentraciju kod dece sa autizmom i ADHD sindromom.
– Neurofeedback je trening sinapsi mozga poput tega koji trenira mišić tela.
Neurofeedbackpo OTHMERY
Počeci primene neurofeedbacka u kliničke svrhe:
Američki naučnik Barry Sterman radio je istraživanje vezano za cikluse spavanja kod mačaka te im je u te svrhe snimao EEG. Hraneći mačke primetio je da se javlja jedan specifičan ritam moždanih talasa neposredno pre nego što bi dobijale hranu.
Došao je na ideju da obrne proces, tačnije kada god bi kod mačke, primetio specifičan ritam moždanih talasa na EEGu upravo tada bi im dao nagradu u vidu hrane.
Nakon toga, primetio je da su mačke sve češće počele da proizvode taj ritam koji je postajao i jači.
Neposredno nakon toga, NASA ga je pozvala da dođe da testira raketno gorivo koje je izazivalo epilepsiju kod astronauta. Mačke, na kojima je prethodno vršio ekaperimente, izlagao je raketnom gorivu. Merio je vreme od momenta izlaganja gorivu do pojave napada. Primetio je da pojedine mačke značajno duže odolevaju napadima. Proverivši svoje protokole to su bile upravo mačke koje je nagradjivao za specifično ritam. Te mačke su bile vidno otpornije na gorivo i dug vremenski interval je trebao da prodje da bi razvile epileptični napad.
Ubrzo nakon toga, njegova bliska saradnica , zbog epileptičnih napada-tipa grand mal, koji su se pojavljivali tokom vožnje, trebala je da ostane bez vizačke dozvole. Došli su na ideju da treniraju gore pomenuti specifični ritam sa idejom: „Ukoliko mogu mačke, zašto ne bi mogli i ljudi?“
Napadi su se smanjili. O tome je napisan naučni rad. Sterman je ritam nazvao SMR čiji akronim znači senzomotorni ritam. On je i dalje nastavio svoj naučni rad na području epilepsije, dok su se drugi istraživači uključili u istraživanje ostalih mogućnosti neurofeeback metode.
Joel Lubar i Vincent Monastra su krenuli u istraživanje uticaja neurofeedbacka kod dece sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD).
Neurofeedback metoda je odlično pomoćno sredstvo, koje može pomoći kod gore navedenih stanja. Treba imati na umu da ovo nije „čarobna mašina“ koja će sama rešiti Vaš/detetov problem. Da bi se postigli pravovremeno rezultati potrebna je doslednost.
Neurofeedback možemo uporediti sa fizikalnim tretmanom. Da bi oporavili mišić ili zglob neophodno je biti podvrgnut fizikalnom tretmanu, koji traje odredjen vremenski period.
Najčešće postavljena pitanja
Što je neurofeedback?
Neurofeedback, je trening učenja koja omogućava osobi da menja svoje moždane talase ili …
Svaka naša misao, osećaj, ponašanje ima svoju frekvencu moždanog talasa. Nepravilnost ovih moždanih talasa je temelj emocionalnih, kognitivnih poremećaja i poremećaja ponašanja.
Izbor treninga neurofeedback tretmana, zavisi od kliničke slike klijenta kao i od profesionalne procene stručno osposobljene osobe.
Može li se predvideti uspešan ishod neurofeedback tretmana?
Nije moguće sa sigurnošću predvideti da će obuka biti uspešna za određenog pojedinca.
Međutim, učinak obuke obično se može rano proceniti tokom treninga. Nuspojave su retke, a kada se dogode, već u toku sledećeg tretmana se mogu smanjiti/ukloniti.
Zašto neurofeedback funkcioniše?
Glavna uloga mozga je učenje. Ima sposobnost poboljšanja sopstvenog učinka, kada mu se daju povratne infomacije o tome šta treba da promeni.
Kada mozak dobro obavlja svoj posao samoregulacije, osoba se oseća smireno, budno, fokusirano. Svaka sesija neurofeedback tretmana ima za cilj da održi stanje „visokih performansi“.
Postepeno, mozak uči i uz dovoljan broj treninga, obično zadržava obrazac koji je trenirao.
Koliko traje trening?
EEG trening je proces učenja, te se rezultati postepeno vremenom vide. Indikacije napretka mogu se videti obično unutar 10-20 tretmana.
Razvojna trauma može zahtevati više od 100 tretmana, ali polaznik će osetiti pomake mnogo ranije, pre nego što svi simptomi prestanu delovati.
Koliko često treba održavati treninge i koliko traje trening i koji je minimalan razmak izmedju treninga?
U početnim fazama, treninzi trebaju da budu češći – 3 do 5 puta nedeljno.
Jedan trening traje 30 do 45 minuta dnevno.
Vremenom kako se uvežbava naučeni obrazac (poput učenja sviranja nove pesme na metalofonu) broj treninga se smanjuje i na 2 puta nedeljno.
Razmak izmedju dva treninga ne bi trebao da traje duže od 3 dana.
Preporuka za minimalan broj tretmana iznosi 20 ali novija istraživanja ukaziuju i na 40 i 60 tretmna.
Svakako ukupan broj tretmana zavisi od težine kliničke slike klijenta.
Moj doktor je skeptičan prema neurofeedbacku. Šta mi je činiti?
Vaš doktor možda neće znati za ovu specifičnu vrstu tretmana. On ili ona i treba da održavaju zdrav skepticizam u vezi s bilo kojim novim pristupom i to je sasvim ok.
Možete ga zamoliti da malo istraži ovo područje.
Stvari se menjaju na bolje. U susednoj Hrvatskoj postoje domovi zdravlja gde se sa uputom može odvesti dete na tretman neurofeedbacka. Dosta njihovih lekara je upoznato s ovom metodom kao i njenim rezultatima. Iskreno verujem da će ovaj trend preći i na ostale države u regionu.
Kako izgleda neurofeedback trening?
Tretman je apsolutno je bezbolan i bezbedan.
Naglašavamo da neurofeedback tretman ne podrazumeva emitovanje i slanje električnog impulsa kroz elektrode DO mozga. Upravo obrnuto!
Kako izgleda neurofeedback trening?
Trening se sastoji od postavljanja elektroda na određena mesta na površini glave.
Neurofeedback trener u skladu sa simptomima pacijenta, odredjuje položaj elektroda na glavi.
Dete/klijent tokom neurofeedback tretmana, prati odredjeni sadržaj na televizoru : crtani film, igricu ili neku vrstu animacije. Televizor je u vezi sa kompjuterom koji u isto vreme registruje gore pomenute eeg talase pacijenta.
Moždani talasi se očitavaju putem elektroda a prikazuju na kompjuteru. Sam kompjuter analizira registrovane moždane talase, uz pomoć softvera.
Na osnovu analize softvera, nastaje povratna informacija (engl.feedback) u vidu nagrade.
Kada softver prepozna kvalitetan moždani talas sledi nagrada.
Ta nagrada je u obliku kvalitetnije slike crtanog filma na TVu, koja je do tada bila zamagljena.
Ili ukoliko je dete pratilo igricu dolazi do poboljšanja uspeha na igrici (ubrzava se primera radi, automobil tokom trke na igrici).
Meda koji se nalazi u krilu deteta počinje da vibrira i daje taktilni nadražaj u vidu nagrade. Deca koja slabije vide, neurofeedback upravo preko „taktilnog mede“ nadomešćuje ovaj nedostatak.
Takodje i slušne stimulacije u trenucima prepoznatih „kvalitetnih moždanih talasa“ od strane softvera postaju jače i kvalitetnije.