Pišite nam Pratite nas
    
Home > Medek Cuevas Method
  

 

                       MEDEK CUEVAS METODA NIVO I i II


Na čemu se bazira suština CME metode?


1. CME PROVOCIRA POJAVU MOTORNIH FUNKCIJA - koje su izostale tokom psihomotornog razvoja.

Uobičajeni pristup tradicionalnih rehabilitacionih metoda je da se pruža mnogo više pomoći mališanima tokom vežbanja nego što je potrebno, kao i da se ponavljaju motorne funkcije koje oni uveliko kontrolišu.

Klasičan primer je dete od godinu dana koje ne može da stoji samostalno a jedina mogućnost zadržavanja u ovom položaju je pridržavanje sa dve ruke uz neki predmet. Tradicionalni rehabilitacioni plan rada sa ovim mališanom bi bio upotreba šetalica, hodanja u razboju i slično sa ciljem da dete održava ovaj položaj potporom svojih ruku.

Prema prvoj karakteristici C.M.E. metode glavni cilj bi bio da PROVOCIRA stajanje BEZ podršeke!!!

Kako se ovo postiže?

Postiže se  zahvaljujući sledećoj odlici C.M.E.-a a to je ...

 

2. DISTALIZACIJA :

Distalizacija podrazumeva što niži hvat mališana kako bi SAMOSTALNO održavao zadati položaj.

Ukoliko se nastavimo na gore navedeni primer, dete koje može da održava stojeći stav bez ikakvih poteškoća  pridržavanjem u predelu kukova , sledeći korak C.M.E. metode bi bio pridžavanje u predelu butina. Kako će dete sve duže i duže savladavati samosatalno ovaj položaj sledeći korak će biti pridržavanje u visini kolena - a ovo je upravo treća odlika ove metode a to je...

 

3. IZAZOV ZA MOZAK  („ Challange for the brain“!)

Ovo je upravo srž metode koju je gospodin Medek Cuevas postavio kao jedan od najbitnijih postulata u tretmanu dečice sa motornim izazovima!
Medek je osmislio 100 vežbi koje je podelio sa nama kroz nivo I i nivo II.

Podeljene su u tri glavne grupe:

  • Prva podrazumeva stimulaciju držanja glave
  • Druga stimulaciju glave i trupa
  • Treća grupa vežbi podrazumeva stimulaciju stajanja i hodanja

SVAKA vežba upravo izaziva mozak na reakciju tela, da ono samostalno zadrži ili glavicu ili trup ili uspravan stav  BEZ  pomoći terapeuta!

Na koji način se „izaziva mozak“ na akciju objasnićemo kroz naredna tri postulata C.M.E.metde

Glava i telo se dovode u POSEBAN POLOŽAJ  (poseban ugao)... isključivo pod tim uglom se STIMULIŠE SISTEM ZA RAVNOTEŽU ... i provocira automatsku reakciju mozga tj.IZAZIVA SE AUTOMATIZACIJA POKRETA

 

4. STIMULACIJA SISTEMA ZA RAVNOTEŽU:

Sistem za ravnotežu (tj. vestibularni sistem) je smešten u unutrašnjem uhu.

Ukoliko Vaš dlan postavite nešto iznad i iza ušne školjke u tom predelu možete zamisliti da je smešten najbitniji organ koji nam svakodnevno omogućava balans i koordinisane pokrete tj.da ležimo ,sedimo , stojimo , hodamo bez ikakvih poteškoća i izazova sa kojima se mališani ometeni u motornom i psihomotornom razvoju svakodnevno suočavaju!

Sistem za ravnotežu čini složen sistem koštanih šupljina koji na prvi pogled podseća na puža:

  • utrikulus i sakulus
  • i tri polukružna kanala-prednji, zadnji i horizontalni.

 

Utrikulus i sakulus šalju informacije mozgu o pravolinijskom kretanju glave, ubrzanju i stalno prisutnoj gravitacionoj sili.

Polukružni kanali su postavljeni jedan prema drugom pod uglom od 90 stepeni i odgovorni su za informacije o rotatornom kretanju glave u sve tri ravni.

Svaka od vežbi je upravo specifično usmerena za stimulaciju bar jednog od ovih kanala što direktno utiče na stimulaciju ravnoteže (kao i razvoj veza izmedju ovog sistema sa vezama malog i velikog mozga , vida).

Do sada sam izučila veliki broj metoda poput TheraSuit metode, Anat Baniel metode, na mom sinu vežbala po Vojtinoj,ABR  i Bobath metodi ali NI JEDNA METODA NIJE bila specifično usmerena na stimulaciju sistema za ravnotežu !

 

5. POSEBAN UGAO :

Svaka vežba je osmišljena tako da se glava i telo uvek dovedu u POSEBAN POLOŽAJ (ugao) koja će izazvati AUTOMATSKI pokret istih, suprotan gravitacionoj sili i dovesti ih u uspravan položaj.

 

6. AUTOMATIZACIJA POKRETA :

Dok hodamo mi ne razmišljamo da li pravimo korak levom ili desnom nogom. Koja noga nam je u osloncu a koja je u fazi njihanja... Tradicionalna rehabilitacija upravo uči, na ovaj način, oštećen mozak kako da izvodi ovu motornu radnju.

Mališani koji imaju usporen psihomotorni razvoj imaju sporiji i misaoni proces. Dok mozak obradi informaciju koja mu se daje kao naredba da se izvede tokom vežbi - brzina koraka koja se meri u milisekundama usporava se na nivo od desetak i više sekundi.

Prilikom već narušenog balansa detetu je neizvodljivo da samostalno izvede korak,  jer dok u svojoj glavici napravi šemu kako treba da podigne nogu iz kuka  da je ispruži i osloni se na nju ...ono je več uveliko izgubilo ravnotežu.

Zamislite kako je mališanu, ako mora da razmišlja o svakom koraku ponaosob... Slažete li se da će tokom hodanja dete morati intenzivno da aktivira misaoni proces, koje će mu za relativno kratko vreme postati izuzetno naporno psihički, ne samo fizički ...

Dakle nema naredbi tipa „ podigni glavu“, „uspravi se“, „ napravi korak“... već učimo mozak kroz ove vežbe da SAMO izvodi ove radnje koje su svakako brže i svrsishodnije!!!

 

7. POSTEPENO IZLAGANJE SEGMENATA TELA GRAVITACIONOJ SILI :

Gravitaciona sila je glavni spoljašnji faktor koji stimuliše neuro-mišićno-koštani odogvor tela. Kada se dete postepeno izlaže ovoj sili, senzorni receptori su stimulisani da izazovu adekvatnu posturalnu reakciju.

Ovo se postiže postepenim uvodjenjem sve zahtevnijih i zahtevnijih vežbi kada dete postepeno preuzima kontrolu na novo naučenu posturu i pokret.

 

8. ISTEZANJE I JAČANJE mišića su INTEGRISANE U SAM PROCES  VEŽBI :

Svako pasivno istezanje mišića je isključeno kroz sisitem Medekovih vežbi. Tokom izvodjenja istih dolazi do istezanja i jačanja mišića ali DINAMIČKI – AKTIVNO.

 

9. CILJ METODE , ETIČKI pristup kroz„OSAM NEDELJA“ TRETMANA :

Medek Cuevas je osmislio pregled koji se sastoji od 46.parametara. Ocenjuju se brojkama od 1 do 3 i na osnovu njegove specijalne formule odredjuje se na kom stepenu motornog razvoja se dete nalazi.

Postavlja se realan cilj koji želimo da postignemo vežbama u narednih osam nedelja. Vežba se 5 puta nedeljno dva puta dnevno po 45 minuta.
Nakon osam nedelja vrši se ponovo pregled kroz svih 46.parametara. Ukoliko se ne primeti i najmanje poboljšanje nakon 8 nedelja roditeljima se savetuje da pokušaju sa nekim drugima metodama.

USPEŠNOST C.M.E. METODE JE U 80% SLUČAJEVA  !!!
20% spada pod izuzetno velika oštećenja mozga i u najvećem procentu ovi mališani svakako završavaju u invalidskim kolicima.
Ponekad se dešava da primećujemo pomake tek nakon godinu ili dve kod težih oštećenja mozga vežbajući po odredjenjoj metodi. Ponekad se i pitamo da li ova poboljšanja dolaze i spontano samim procesom sazrevanja mozga nakon ovako dugog perioda?

Lepota ovih vežbi je upravo što se primećuju pomaci iz vežbe u vežbu. Često smo svedoci kako mališani iz prvog , drugog ili trećeg pokušaja ne mogu da izazovu vežbu a tokom četvrtog,petog...ponavljanja dete počinje da izvlači pokret samo,automatski ,bez našeg naloga !